Otkup akumulatora EcoMet Reciklaža d.o.o
015/864-128
Otkup i reciklaža akumulatora
Proizvodnja sirovog olova iz akumulatora i sekundarnih sirovina.
Preduzeće “EcoMet Reciklaža" d.o.o. iz Loznice, registrovano za proizvodnju olova, cinka i kalaja, upravlja savremenim proizvodnim kompleksom za reciklažu olovnih akumulatora, odnosno za proizvodnju olova iz sekundarnih sirovina. Takođe, u okviru kompleksa, izgrađen je i novi pogon za rafinaciju sirovog olova iz reciklaže otpadnih akumulatora.
Prvi važan trenutak u poslovanju "EcoMet Reciklaža" d.o.o. bio je početak 2017. godine, kada je ovo preduzeće preuzelo vlasništvo nad imovinom “Rudnici i topionica” d.o.o Zajača, sa namerom da pokrene proizvodnju i rudarske aktivnosti, uz strogo poštovanje zakonske regulative i svih standarda iz oblasti zaštite životne sredine.
Imajući u vidu izazove iz prethodnog perioda “EcoMet Reciklaža" d.o.o. je pažljivo isplanirala sve naredne korake. Započeta je saradnja sa renomiranim stručnim institucijama i proizvođačima opreme i prvenstveno urađen temeljan remont postojećih pogona. Istovremeno, započeti su zakonski procesi pribavljanja odgovarajućih dozvola i saglasnosti, a potom je 2020. godine počela izgradnja novog pogona za rafinaciju.
Osnovna delatnost „EcoMet Reciklaža" d.o.o. je reciklaža polovnih akumulatora, odnosno proizvodnja olova iz sekundarnih sirovina, što je proces koji se smatra izuzetno korisnim, kako za lokalnu zajednicu, tako i za čitavu zemlju. Ovom delatnošću se smanjuje mogućnost zagađenja životne sredine u celoj zemlji, gde god postoji šansa da se štetne materije iz odloženih polovnih akumulatora izliju. Naime, kroz savremeni reciklažni proces štetne materije iz akumulatora postaju neutralisane, a potom olovo, koje je jedan od ključnih metala za industriju, može ponovo da se upotrebi. Istovremeno, ponovo se upotrebljava i natrijum sulfat, koji se dobija neutralizacijom sumporne kiseline.
Kompleks „EcoMet Reciklaža" d.o.o. doo kao izlazni proizvod ima olovo visoke čistoće, kvaliteta kojim se trguje na Londonskoj berzi metala - Pb985R.
Svi proizvodni pogoni “EcoMet Reciklaža" d.o.o. su opremljeni odgovarajućim aspiracionim, gasovodnim i filterskim savremenim sistemima za smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduh. Tehnološke procesne vode sistemom recirkulacije ponovo se koriste u tehnološkom procesu, tako da se ne ispuštaju u prirodni recipijent.
"EcoMet Reciklaža" d.o.o. je društveno odgovorno preduzeće, koje je svesno svog značaja za privredu Loznice i okruženja. Istovremeno, "EcoMet Reciklaža" d.o.o. preuzima sve obaveze i strogo se pridržava svih zakonskih mera zaštite životne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu.
Istorijski pregled esploatacije i prerade rude na teritoriji Loznice i šire u oblasti Podrinja može se pratiti još od IX veka. Na ovom lokalitetu, naime, pronađene su metalne posude iz tog perioda koje odgovaraju tipu rude kojim se ovo područje odlikuje. Poznato je da je intenzivnija rudarska akrivnost počela u XIII veku, kada su srpski vladari iz tog vremena upošljavali rudare Saksonce. U rudnicima Podrinja u to vreme najviše su se eksploatisale rude olova i srebra. Razvojem rudarstva na ovom lokalitetu počinju da se formiraju manja naselja, dok trgovina rudom i proizvodima od metala jača njihovu nezavisnost. Osnovni proizvodi kojima se trgovalo su „meko olovo“ – olovo visoke čistoće, „tvrdo olovo“ – legure olova sa antimonom, i srebro.
Početkom turskih osvajanja sve rudarske aktivnosti na ovom području su zamrle. Nakon oslobođenja od Turaka, proizvodnja se nastavila.
Upotreba antimona kao posebnog proizvoda počela je kada i u drugim krajevima Evrope i sveta. U Srbiji, prva proizvodnja ove rude počinje 1873. godine u Krupnju na zahtev srpskog trgovca Ilije Kolarca. Rudnik antimona i olova je otvoren 1877, a usled velikih zahteva svetskog tržišta za rudom antimona, eksploatacija i proizvodnja se proširuje i na teritoriju Zajače, gde je prva topionica tog doba izgrađena 1897. godine. Otvaranje topionice u Zajači opravdalo je očekivanja, budući da je samo 1901. godine proizvedeno čak 242,4 t antimon regulusa (99,4%). Od tada, usled čestog menjanja tržišne cene i zahteva za antimonom, topionica je radila sa prekidima. Uprkos prekidima u radu, topionica u Zajači, proizvela je znatne količine rude u periodu od 1900. do 1944. godine, 6.091 t antimon regulusa od 84.364 t rude.
Najproduktivniji period topionice bio je od 1938. do 1941. godine, kada je povećana proizvodnja, zbog povoljnih cena antimona na tržištu. Tokom perioda II svetskog rata proizvodnja je uslovljena isključivo ratnim potrebama, da bi se po završetku rata eksploatacija i proizvodnja vratile u normalu, sa povećanim kapacitetima i konstantnim rastom. Proizvodnju i eksploataciju rude u ovom periodu preuzelo je državno preduzeće „RTB Zajača“, koje je u kratkom periodu znatno povećalo proizvodnju. Od 1945. do 1991. godine proizvodnja antimona iznosila je 1.887.339. t rude, od čega je dobijeno 54.776 t antimon regulusa.
Prekid proizvodnje u „RTB Zajača“ nastupa 1991. godine, ali je minimum proizvodnje održavan. Petnaest godina kasnije, 2006, rudnik i topionica Zajača prešli su u privatnu svojinu, nakon čega je nastavljena intenzivna rudarska aktivnost vezana za istraživanje i pripremu za eksploataciju rude, da bi se kasnije, 2014. godine, rudarski istražni radovi u potpunosti obustavili.
Molimo sve zaiteresovane za posao u firmi "EcoMet reciklaža" d.o.o. da se prijave putem online formulara i pošalju svoj CV u PDF ili MS Word dokumentu.
Pošaljite svoj CV
